Menu

Home

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI "Dr BORO LAZIĆ"
Novo sedište bolnice je u Novom Sadu:
Pere Popadića 33, Novi Sad

 

Povodom obeležavanja 26.juna, svetskog dana borbe protiv narkomanije

 
"Smrt narkomana porodice retko objavljuju u čituljama a fotografije još ređe. Oni su porušili njihov narcizam i porodične obrasce vaspitanja. Socijalni stid jači je od bola. Danima i noćima, pre njihove konačne smrti, oni su ih tražili u haustorima, podrumima i parkovima odbolovali i sahranjivali po malo, na rate.
Jedan od najpotresnijih  događaja  svakako je vest koju je objavio Studio B, da  se na Klinici za infektivne i tropske bolesti nalazi mrtav i neidentifikovan narkoman. Desetak izbezumljenih  majki došlo je  na kliniku sa pitanjem: „O bože, nije valjda to moj sin”.”
Profesor Dr. Jovan Bukelić autor knjige "Deca Pakla"
 
Poštovani,
 
           Povodom obilježavanja svetskog dana borbe protiv narkomanije stručni tim Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, pokrenuo je kampanju pod nazivom "To može biti i Vaše dete",  koja podrazumeva niz akcija sa ciljem mobilizacije  društva u borbi protiv najvećeg  zla  savremenog doba.
            Svesni težine ovog  problema i neupućenosti šire javnosti u njegovu suštinu i opasnosti,  zajedno sa uglednim  stručnjacima iz ove oblasti, osmislili smo niz akcija koje imaju za cilj da javne zablude, neznanja i pogrešna shvatanja zamene naučnim saznanjima i činjenicama. Jako je bitno da javna znanja o zavisnosti odgovaraju naučnim podacima. Naša namera je da pomognemo ljudima da izmene duboko ukorenjeno pogrešno verovanje i da, uz naučne dokaze, shvate da je zavisnost hronično oboljenje mozga koje se može uspešno lečiti a zloupotreba droga ponašanje koje se može sprečiti. Naslov kampanje  "To može biti i Vaše dete" u potpunosti odgovara suštini nastanka i razvoja bolesti. Svačije dete sutra može da postane zavisnik, bolest ne bira, a izazovi sa kojima se današnja deca suočavaju podrazumevaju i droge. Zabluda je da je zavisnost stvar volje, karaktera ili izbora neke osobe. Radi se o kompleksnom i teškom obolenju mozga u čijem procesu nastanka porodica i društvo igraju značajnu ulogu. Uprkos naučnim dokazima da je lečenje bolesti zavisnosti uspešno, mnogi ljudi u to i dalje ne veruju. To je delom i zbog primene pogrešnih terapijskih procedura i metoda  koje su za nauku nepoznate, neprihvatljive i nestručne. Znanje bazirano na nauci o zavisnosti pruža priliku da se razjasne sve nejasnoće i da se eliminišu nestručni a ponekad i štetni „ terapijski pristupi”. Kampanja  takođe ima za cilj da razbije dogme koje važe na ovim prostorima i da vrati nadu onima koji su oboleli.  
              Kampanja koju smo osmislili  je naš pokušaj  da se što veći broj  ljudi  upozna  sa suštinom zavisnosti  kao i principima i metodama savremenih i najefektnijih  programa lečenja i prevencije. Kampanja je edukativnog karaktera i tokom nje će biti  predstavljena sva savremena naučna saznanja vezana za droge i bolest zavisnosti kao i osnovni principi njenog uspešnog lečenje i prevencije, uz predočavanje dokaza i primera koji ova saznanja potvrđuju. Kampanja  je osmišljena  uz  podršku i razumevanje Američkog nacionalnog instituta za borbu protiv narkomanije, vodećom ustanovom u svetu na polju prevencije i lečenja zavisnosti.  Ova kampanja ima i deo koji se odnosi na prevenciju bolesti zavisnosti  sa preciznim upustvima za njeno provođenje. Samo ispravan stav deteta prema  drogama, koji je formiran unutar porodice, daje detetu snagu da u presudnom trenutku kaže Ne drogama.
            
               Pozivamo Vas je da uzmete učešća u našoj akciji i prenesete naš poziv svima koji žele da saznaju više o narkomaniji. Kampanja će trajati tri dana  u različitim oblicima i sa različitim sadržajima.
               
Verujem da ćete u ovoj kampanji prepoznati glas nauke i naše dobre namere i da ćete vašim ličnim doprinosom  pomoći Srbiji da uspešno rešava problem koji se tiče zavisnosti od droga i alkohola.
                
S poštovanjem                                                                        Direktor bolnice
Dr Boro Lazić
 
„ Mnogi roditelji nisu prepoznali krike nad ponorima, nad prazninom nad usamljenošću svoje dece. Deca su bili radosna do neba ili smrtno ozbiljna, strasno uljuljkana u raskošnim vizijama ili pobedničkim monomanijama. Za to vreme roditelji su boravili u tunelima, sa sumnjom kao jedinom svetlošću. Mladi narkomani drogom pokušavaju da okupe svoje  porodice. To neretko ima simboliku okupljanja oko odra. Roditelji treba da oslušnu da li njihova deca pevaju ili se svađaju sa odjecima svojih duša. ”
 
Profesor Dr. Jovan Bukelić,  autor knjige "Deca Pakla"
 
 

Detaljan pregled aktivnosti koje su sastavni deo kampanje:

 
 
Sadržaj kampanje: akcije, mesta i termini  održavanja
 
Akcije koje će biti provedene na dan 26.06. zatim 27.06. i 28.06. 2009 godine
 
1. Na 30 punktova u Srbiji u 23 grada u periodu od 09 do 20 časova
- besplatna podela  edukativnog časopisa za prevenciju i lečenje bolesti zavisnosti naziva “To može biti i Vaše dete” štampanog u 50.000 primeraka
 
2. Tribine o narkomaniji u odelenjima  Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu na kojima će učestvovati renomirani stručnjaci  usko specijalizovani za bolesti zavisnosti i uspešno lečeni zavisnici kao i njihovi roditelji.
Tribine će se održavati  sva tri dana  u 12  i 17 časova 
Na adresama Miklošićeva 9, Beograd, Pere Popadića 33, Noviv Sad, Branka Ćopića 15, Niš
 
3. Predavanja  o narkomaniji u sklopu tribina o drogama, suštini nastanka, lečenja i prevencije bolesti zavisnosti , koja će držati psihijatriji , klinički psiholozi, socijalni  radnici, specijalni pedagozi
 
4. Pozorišna predstava  (monodrama) “Deca Pakla” u izvođenju pozorišne  glumice Đurđe Cvetić , takođe u sklopu tribina, u sva tri grada u Srbiji u 12 I 17 časova i to 26.06. Beograd, 27. 06.2009 Novi Sad,  28.06.2009 NiŠ
 
5. Konferencija za medije na kojoj  će biti prestavljeni izveštaji, rezultati kampanje kao i zaključci i  preporuke za budućnost. Konferencija će se održati  u ponedeljak u 12 h u prostorijama bolnice u Beogradu
 
Gradovi u kojima će se instalirati punktovi za podelu časopisa:
Beograd: Knez Mihajlova ulica, Terazije, Slavija,  Glavna Zemun, Požeška kod kod Mc donaldsa Banovo Brdo, tržni centar Ušće  Novi Beograd,
 
Novi Sad: Hala Spensa Glavni ulaz, Centar kod Katedrale, glavni Bulevar,
 
Niš: Centar kod Kalča, obe strane tržnog centra,
 
Ostali gradovi u Srbiji centralni trgovi: Trstenik, Leskovac , Kruševac, Valjevo, Aleksinac, Bor, Jagodina, Negotin, Prokuplje, Vranje, Zaječar, Beočin, Ruma, Sremska Mitrovica, Bačka Palanka, Zrenjanin, Inđija, Sombor, Subotica, Čačak

Reč ADIKCIJA budi mnogo različitih slika i snažnih emocija.
Kako mi reagujemo na to?

Vrlo često se fokusiramo na pogrešne aspekte adikcije tako da su naši napori da učinimo nešto sa ovim teškim problemom pogrešno orijentisani. Adikcija je često okarakterisana kao greška ili pad u moralnom smislu. Pogrešna interpretacija narkomanije zahteva definisanje adikcije kao bolesti, tako da obolele osobe mogu dobiti odgovarajući tretman kao i oboleli od drugih hroničnih obolenja. Vrednovanje zasnovano na predrasudama utiče kako se društvo odnosi prema problemu odnosno kako ga rešava i socijalno i medicinski. Nažalost zato što obični ljudi a neretko i lekari vrlo često adikciju vide kao samo - izazvano stanje, adikt ne dobija uvek medicinski treman kao što to zaslužuje hronično obolenje. Uticaji narkomanije na socijalni sistem je pomogao da se formira generalni stav da je narkomanija primarno socijalni problem.

Mnogi ljudi narkomaniju (zloupotreba i zavisnost od droga) gledaju kao striktno socijalni problem a osobe koje uzimaju drogu kao moralo slabe ličnosti i ličnosti sklone kriminalu. Oni veruju da narkoman ili povremeni konzument treba da bude sposoban da prestane da uzima drogu ukoliko on želi da menja svoje ponašanje. Ovakav pogrešan stav (zabluda) nažalost vrlo često imaju i porodice zavisnika a i zdravstveni radnici koji rade sa njima. Zavisnost je počela sa uzimanjem droge, kada je osoba svesno načinila izbor da koristi droge ali zavisnost nije samo uzimanje droge često i mnogo. Pošto je uzimanje bilo koje droge dobrovoljna radnja, kontrola ponašanja ili snaga volje je bitna u razvijanju (početku) zavisnosti. Sama osoba je u jednom smislu kriva za ponašanje koje vodi u razvoj poremećaja (adikciju) ali ova dobrovoljna inicijacija procesa obolenja ne odvaja etiološki zavisnost od drugih obolenja.

Postoje mnoge bolesti u kojima dobrovoljni izbor uzrokuje početak i održavanje posebno kada je dobrovoljno ponašanje u intreakciji sa genetičkim i kulturološkim faktorima.

Genetski faktori, lični izbor i uticaj faktora okoline su uključeni u etiologiju adikcije.

Osobe prave izbor da počnu da koriste droge. Neki počinju da bi olakšali neka medicinska stanja i nastavljaju i kada su medicinske indikacije (zahtevi) prošli. Deca koja su depresivna i koja imaju neka psihijatrijska obolenja ponekad počinju da uzimaju drogu da bi se samolečili. Drugi ljudi uzimaju drogu da bi setili zadovoljstvo (užitak) da bi izbegli životni pritisak (stres) ili da bi promenili pogled na realnost (sliku realnosti). Ova dobrovoljna inicijacija u svet adikcije uvek je pod uticajem društvenog pogleda na narkomaniju.

Kada uzimanje droge postaje bolest?
Niko ne postaje adikt na prvom uzimanju. Adikcija je ustvari vrh jednog kontinuma :
neuzimanje  -  povremeno uzimanje (zloupotreba)  -  zavisnost !

Adikcija vodi ka dugotrajnim promenama u anatomiji i biohemizmu mozga. Promene u mozgu ne vode samo gubitku sposobnosti kontrole uzimanja supstance nego supstanca menja sve aspekte života.

Žudnja za supstancom i kompulsivna ponašanja su suština adikcije. Oni su jako teški za kontrolisanje, teži od bilo koje fizičke zavisnosti. Ceo život adikta postaje fokusiran na nabavljanje i korištenje droge. Za jednog adikta motivaciona snaga za odustajanjem od droge je znatno manja nego žudnja za drogom. Takve osobe su spremne na bilo koja kriminalna dela čak i da napuste svoju decu da bi došli do droge. Adikt ima kompulsivno potrebu (želju) da uzima drogu bez obzira na štetne fizičke, socijalne i emotivne posledice. Adikti postaju izolovani od porodice i prijatelja i imaju teškoće na poslu i u školi.

Neki smatraju da je adikcija pojava stalnog ponavljanja žudnje za doživljenim iskustvom za koje se svesno, svojom voljom plaća određena cena.

Bez obzira da li droga izaziva fizičku krizu ili ne, prestanak uzimanja je jako težak zbog promena koje je droga proizvela u mozgu. Kada prestane sa uzimanjem adikt će da oseti jaku žudnju ili intenzivnu želju za drogom. Žudnja nastupa iz potrebe mozga da održava stanje novonastale ravnoteže (homeostaza) koja sada uključuje prisustvo droge. Osoba može da oseti žudnju u bilo kojoj fazi adikcije čak i rano u experimetalnoj fazi. Žudnja ima fiziološku osnovu u mozgu. Nova naučna istraživanja nude bezbrojne dokaze da droge ne samo da inteferiraju sa normalnim funkcionisanjem mozga u smislu proizvodnje snažnog osećaja zadovoljstva (uživanja) nego imaju i dugotrajne efekte na njegov metabolizam i aktivnosti. Promene nastale na nekim mestima u mozgu menjaju povremeno uzimanje droge u zavisnost, hronično obolenje praćeno relapsima.

Takva osoba pati od prisilne žudnje za drogom i potrebe za uzimanjem i ne može samostalno prekinuti, neophodno je lečenje za završetak ovog prislinog (kompulsivnog) ponašanja.

Adikcija je na više načina slična drugim hroničnim obolenjima kao što su diabetes ili obolenje koronarnih arterija. Genetički, sredinski i bihejvioralni faktori utiču na njihov razvoj. Neko može da pomisli da je adikcija nešto drugo jer je stanje samo izazvano, ustvari je samo prvi korak dobrovoljni izbor ali kad je zavisnost razvijena uzimanje supstance je prisilno (kompulsivno) ne dobrovoljno.

Biološka osnova adikcije ne oslobađa osobu od odgovornosti zbog njenih individualnih akcija.

Dobrovoljni izbor može doprineti razvoju mnogih obolenja, naprimer osoba koja bira da vodi nezdrav život (masna ishrana, pušenje, neaktivnost) povećava rizik za nastanak koronarnog obolenja.

Adikcija je hronično obolenje koje može biti efektno tretirano, slično drugim hroničnim obolenjima.

Uspešno rešavanje adikcije zahteva mnogo više od pristupa "samo reci ne"

Zavisnik pati od prisilne žudnje za supstancom i potrebe za uzimanjem i ne može samostalno prekinuti, neophodno je lečenje za završetak ovog prislinog (kompulsivnog) ponašanja.

Uspešan tretman bilo kojeg hroničnog obolenja iziskuje pacijentovu saglasnost sa propisanim režimom lečenja. Pridržavanje plana lečenja je teško za svakog sa hroničnim obolenjem. Na primer, manje od 50% dijabetičara prati rutinski plan lečenja, a samo 30 % se pridržava dijetetskog rečima. Problem nepridržavanja plana lečenja vodi kod 50% dijabetičara do ponovnog lečenja u prvoj godini od uspostavljanja dijagnoze. Slična statistika važi i za druga hronična obolenja. Oko 40% pacijenata sa hipertenzijom zahteva tretman u intenzivnoj nezi zbog epizode extremno visokog pritiska već u prvoj godini lečenja a samo oko 30% odraslih astmatičara uzima lekove kako je propisano. Iako je tretman adikcije statistički mnogo uspešniji nego za druga hronična obolenja adikti često imaju povraćaj bolesti (relaps) tokom lečenja i oporavka i počinju koristiti supstancu ponovo. Težina u praćenju plana lečenja i prevazilaženje stresa (napora) pri postojanju hroničnog obolenja pokazuje kako je teško menjanje ljudskog ponašanja.

Razni pristupi se koriste u programima lečenja da pomognu pacijentima da prevaziđu žudnju i ukoliko je moguće (eventualno) da izbegnu relapse. Naučna istraživanja jasno pokazuju da je adikcija izvesno izlečiva Kroz tretman koji je prilagođen individualnim potrebama, pacijent može naučiti da kontroliše svoje stanje i živi relativno normalnim životom.

Pošto zavisnost ima više dimenzija i poremećaja mnogih aspekata života pojedinca, lečenje ove bolesti nikad nije jednostavno. Lečenje zavisnosti mora pomoći pojedincu da prestane sa uzimanjem droga i da održava apstinenciju, i istovremeno da postigne produktivno funkcionisanje u porodici, na poslu i u društvu. Efikasni programi lečenja zloupotreba droga i zavisnosti, obuhvataju mnoge komponente, svaka od njih je usmjerena na poseban aspekt bolesti i njenih posledica.

Tri decenije naučnog istraživanja i kliničke prakse su doprineli razvoju mnoštva efikasnih pristupa lečenju zavisnosti. Najnoviji podaci istraživanja pokazuju da je lečenje zavisnosti isto tako uspešno kao lečenje bilo koje druge hronične bolesti. Uprkos naučnim dokazima da je lečenje bolesti zavisnosti uspešno, mnogi ljudi to i dalje ne veruju. Delom, to je zbog nerealističnih očekivanja. Mnogi ljudi izjednačuju zavisnost sa jednostavnim uzimanjem droga i zbog toga očekuju da zavisnost treba da se leči brzo, a ako nije, onda je lečenje neuspešno. U stvarnosti, pošto je zavisnost hroničan poremećaj, konačni cilj i uspeh dugotrajne apstinencije često zahteva istrajne i ponovljene epizode lečenja.

Who dares, wins !